а свечаној академији у славу патријарха Павла, о овом светом човеку, надахнуто је беседио проф. др Мило Ломпар историчар књижевности, есејиста и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Беседу је започео присећањем на један врео августовски дан када је у тролејбус на Теразијама ушао патријарх Павле тако тихо да нико не примети. У возилу је било троје људи, који су одмах након његовог уласка устали. А он је погледавши их рекао: „Седите, седите, ја ћу брзо сићи“. Мада је слободних места било много и мада је он заиста сишао после две станице, а да нико није ни помислио да седне, по прећутном осећању сви су стајали. Ко је био тај човек, упитао се Ломпар? Човек пред којим смо стајали био је, како каже Ломпар, један од оних самозатајених, а светих, за које Јустин Ћелијски каже да су имали три дара – дар суза, дар сећањана смрт и дар умилења. Такође нас је подсетио да је патријарх био сведок вере која је, како је говорио апостол Павле, тврдо чекање онога чему се надамо. Он је веру сведочио животом што је најтеже, сведочио је умом што је тешко, и сведочио је духом што је нешто што га је издигло и учинило да његов дух лебди над нама увек када помислимо да духа нема и да баш ничег нема око нас, он је ту.

На крају програма је Драго Милошевић, у име удружења "Павле – живот по Јеванђељу", уручио Милу Ломпару велику захвалницу са примерком првог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски и репликом крста који је патријарх Павле ручно урадио током свог боравка у манастиру.

• Најава на РТС
• Захвалница Милу Ломпару
• Чачански глас 25. новембар 2022. године
• Искра, Мећавник
• Епархија жичка, Краљево
• Флајер

Овде можете погледати:

• Беседу Мила Ломпара
• Свечану академију (концерт, беседу, конферансу и др.)