„Он, дакле, своју нову дужност не види као шансу за какво поентирање и тријумфализам, него као смирени подвиг самопрегора и саможртве, којем је својствено да, како на личном, тако и на саборном плану, рађа за бесмртност. Тако Павле, у последњем чину животне драме постаје жива икона и подсећање на Христа Рспетога и истину да васкрсење не бива без смрти. То је тако јер код њега све што га чини оним што јесте, извире из љубави ка Богочовеку Христу, Који је и за њега, искључиво мерило свих вредности. Зато су сви његови судови тако озбиљни, све његове мисије толико одговорне и сав живот тако свет. О тој оригиналности, тој чудесној непоновљивости, шаљиво се, али тачно, изразио блаженопочивши митрополит Амфилохије рекавши „Бог створи патријарха Павла и разби калуп“....“ Патријарх Порфирије (2021):
Син Светлости,ПАВЛЕ патријарх српски,
бр. 1, стр. 5.